Шта би било по неким стандардима везаним за говор одговарајуће дететовом узрасту?
 Да дете тепа до 2,5 год.
 Да има добру аудитивну перцепцију тј.да разуме вербалне налоге одраслих: да да, да донесе, да покаже именовано, да узме
 Да у вокабулару има до 15 гласова и то самогласнике А,И,Е,О,У и М,Н,П,Б,Т,Д,В,Ј,К,Г,Х, Ф,Њ
 Да користи именице и глаголе које има у искуству-не мора да има реченицу
 До 4 године треба да савлада и изговор С,З,Ц,Ћ,Ђ,Л,Љ
 Да има изграђене језичке структуре-да користи просту и проширену реченицу, да користи заменице посено за себе заменицу ЈА, да користи придев, прилошке одредбе (ГДЕ, КАКО, ЧИМ), предлоге тј.да разуме просторне релације (НА, У, ПОРЕД, ИЗА, ИСПОД)
 До 5 година да савлада изговор гласова Ш,Ж,Ч,Џ
 Да препознаје и црта круг и троугао
 Да зна све основне боје
 Да пребројава до 5-6
 Да разликује МАЛО-ВЕЛИКО, ДУГАЧКО-КТАТКО, ТАНКО-ДЕБЕЛО, ЈЕДАН-ПУНО
 Да одговори на питања везана за прочитану причу
 Да препозна и црта квадрат и правоугаоник
 До 6 година да савлада изговор гласа Р
 Да има формирану реченицу са свим језичким додатцима
 Да црта ромб
 Да препознаје, именује и разврстава бројеве
 Да логички повезује след догађаја на сликовном материјалу-причу по сликама или радње
 Да препознаје слова, да има гласовну синтезу и анализу-на слово, где га чујеш на крају, где је у средини, колико их има у речи
 Да тражи исто, различито, да дода шта недостаје...

Шта кад није овако?
 У групе деце млађе од 5 година улазимо само на иницијативу васпитача
 Дететом се бави стручна служба, васпитач и родитељ
 Правимо план подршке детету у сарадњи са васпитачем и родтељом
 Ако је у групи више деце са потребом за подршком радимо са васпитачима на нивоу групе, повремено улази неко од стручних сарадника и прати напредовање
 Правимо свеске почетнице за стимулацију артикулације и говора као и свега пратећег-стимулишемо аудитивну перцепцију, меморију и перцепцију
 Користимо дидактичка средства примерена узрасту која подстичу потребне области
 Деца старија од 5 година се обавезно испитају, проверавају се све области везане за говор и прави се одабир деце са којом се ради
 Ако су у питању артикулација и језичке структуре ради се паралелно, чак се увек предност даје аудитивној перцепцији, меморији, перцепцији, логичком закључивању, мишљењу
 Кад дете нема на одређеном узрасту одговарајућу језичку конструкцију у продукцији, кад користи просту реченицу, кад има ограничен фонд речи у речнику, кад је аграматично радимо следеће:
 Богатимо речник придевима (мачка-КАКВА...)
 Глаголима (мачка-ШТА МОЖЕ ДА РАДИ)
 Прилошким одредбама (мачка-КАКО,ГДЕ,ЧИМЕ)
 Кроз причу-о коме смо читали, шта је радио, како се нешто десило,какав је крај...)
 Често је проблем пажња тј.способност да се дете на нешто усредсреди
 Шта радити?
 Ограничавамо број играчака или задатака
 Не дајемо следећи задатак док дете не одради задати, дајемо кратке задатке, смењујемо активности, али тражимо да се изврши до краја-са малима одвајамо играчке, слажемо, качимо.
 Са децом која имају само проблем са артикулацијом увек радимо упоредо и језичке структуре јер се оне уве могу надограђивати-учимо се давању јасних налога, препричавању, повезивању, описивању...
И за крај: све што радимо са децом како ми тако и ви као родитељи треба да радимо кроз игру јер је она деци природна и тако најбоље уче.

Мирјана Вечић,логопед

Финансије