Из нашег летописа
„У предшколском периоду (ту се подразумева период од рођења детета па до његовог поласка у школу,тј.до 7.године)постављају се основе најважнијим својствима и особинама личности,ударају се на одређен начин темељи целокупног развитка човека. То је период у коме се стваарају основе здраве физичке конституције,нормалног телесног развитка,емоционалне уравнотежености,интелектуалних својстава,карактерних особина,колективизма,стварају се бројне навике,буде се и испољавају,па до извесне мере и развијају дечија интересовања,жеље и способности.
Имајући све то у виду у периоду после НОР-а,а нарочито од 1953.године када је формирана комисија за реформу школства,предшколско васпитање,које је до тада било не развијено и запостављено постаје саставни део система образовања и васпитања.
Већ 1.септембра 1953.године у саставу ОШ „Бранко Радичевић“у Шиду основана су предшколска оделења,популарно названа забавишта,која су окупљала децу узраста од 6 година.
У време оснивања предшколских група није било квалификованог кадра за рад са децом овог узраста,тако да су са њима радили учитељи разредне наставе.
Прве васпитачице-учитељице биле су :
Кнежевић Ана (1953.године) и Затезало Наталија (1954.год), а прва васпитачица је била Цикуша Љубица(1956. год).
По сећањима Затезало Наталије,Цикуша Љубице и Милинковић Наташе дошли смо до драгоцених података о раду у периоду до оснивања самосталне предшколске установе.
sava x253.jpg.pagespeed.ic.dgCtu5vJwy.jpg http://pusid.edu.rs/images/god2017/tanja/SavaSumanovic/x253.jpg.pagespeed.ic.dgCtu5vJwy.jpg x149.jpg.pagespeed.ic.fAOP0mLEUl.jpg http://pusid.edu.rs/images/god2017/tanja/SavaSumanovic/x149.jpg.pagespeed.ic.fAOP0mLEUl.jpg 00e6c678d6048c7eb3caf4f41b4dc419.jpg http://pusid.edu.rs/images/god2017/tanja/SavaSumanovic/00e6c678d6048c7eb3caf4f41b4dc419.jpg 34442kultdod06.jpg http://pusid.edu.rs/images/god2017/tanja/SavaSumanovic/34442kultdod06.jpg 7933f1fa5e34706d2dde650daa4dd5f4.jpg http://pusid.edu.rs/images/god2017/tanja/SavaSumanovic/7933f1fa5e34706d2dde650daa4dd5f4.jpg
Шид је мали град, у којем нема индустријске производње, па је већи број наших родитеља ангажован у малој привреди, било као радници или као њени власници... Међутим, наш град је на светској мапи културних добара, јер чува дивне слике Саве Шумановића. Имамо галерију Савиних слика, као и музеј са сликама Илије Башичевића Босиља – које су све велико уметничко благо које је на располагању и нашој деци... Осим тога ми смо најзападнији град у Србији, са граничним прелазом према Републици Хрватској а самим тим и према Европској унији, као и према републици Српској односно Б и Х. Из тога следи да наша деца имају прилику да виде како изгледа државна граница на месту где пролазе и сусрећу се путници и различити светови.
Осим тога покривамо простор од око 30-ак км уоколо, са вртићима у 17 села наше општине. Већина ових села је окружена лепотом Фрушке горе са својим шумама и језерцима... А на другој страни су, опет Босут и Сава... реке које утичу на живот људи, биљака и животиња у овом крају...
Предшколска установа „Јелица Станивуковић Шиља“ је самостална установа са седиштем у Шиду , улица Цара Лазара бр 39, организована у више организационих јединица. Установа има три наменски грађена објекта за целодневни и полудневни смештај деце. Сва три наменски грађена објекта установе налазе се у Шиду. Осим наменских објеката установа за рад користи и 23 прилагођене просторије за смештај деце у 4-часовном трајању за предшколце.
Три просторије у оквиру објекта Руски двор су опремљене за боравак деце како у полудневном тако и у целодневном трајању, а у зависности од потребе средине.
У свакој сеоској школи осим у Привиној Глави где нема деце, опремљене су једна или две просторије – радне собе за рад са децом предшколског узраста. Изузетак представља Беркасово где се за рад са децом предшколског узраста користи прилагођени простор месне заједнице. Удаљеност између села износи и до 30 километара од средишта.
У предшколској иустанови организује се целодневни и полудневни боравак деце. Целодневни боравак траје 10-часова, односно од 05.30. до 15.30 часова, са продуженим боравком до 17 часова. Полудневни боравак траје 4-часа од 08.00 до 12.00 часова у првој, или од 13.00 до 17.00 часова у другој смени, а према потребама средине.
У оквиру ПУ реализују се следећи програми.
- Програм неге и васпитања деце узраста до 3 године старости
- Васпитно-образовни рад са децом од 3 до 5,5 година старости, који се изводи по „А“ или „Б“ модлу во рада.
- Припремни предшколски програм у години пред полазак у школу, који се реализује по „А“ или „Б“ моделу во рада.
- Инклузивни програм за рад са децом са тешкоћама у развоју у редовним васпитним групама који се реализује кроз све горе наведене програме.
- Васпитно-образовни рад се по изјашњењу родитеља изводи на српском језику.
Васпитно образовни рад са децом у посебним програмима: 1. „Школица живота“ – заједно за детињство, под покровитељством фондације Новака Ђоковића и супервизијом ЦИП-а.
Активности се остварују на српском језику, а сваке године се родитељи путем анкета изјашњавају о језику на коме ће се остваривати васпитно-образовни рад са њиховом децом.
Јелена Станивуковић – Шиља, рођена је у Шиду 1921. године, као шесто дете мајке Сате и оца Илије, ваљаних и имућних родитеља. Учешће породице Станивуковић у радничком покрету у народној револуцији је немерљив. Станивуковићи су имали велики салаш у Шидском атару, Бановину, које је било сигурно уточиште за илегалце КПЈ.
До рата, Шиља је расла уз браћу - вредно је читала забрањене књиге које су они доносили из Загреба кући и помагала им у револуционарном раду. Завршила је грађанску школу у Шиду, а затим кројачки занат, јер су родитељи сматрали да не треба ићи даље од куће и да је ово знање довољно сутра за њу и њену породицу. По снају Веди, била је велика штета што није наставила школовање, јер је била веома бистра и надарена.
Окупација 1941. године, затекла је сву деци Илије Станивуковића код куће, осим синова Јована и Милана, који су пали под ропство. У тешким данима за породицу Станивуковић, Шиља је спасавала другове, смело одлазила до Шидског затвора и односила храну и пореобуку да бежи ко може.
Због компромитоване куће, још пре рата и активног учешћа од 1941. године као скојевка, Шиља се повукла у илегалност у пролеће 1942. Организује жене, омладину, крстари шидом и општином, по свим селима. Често се пресвлачи у разне народне ношње да завара непријатеља.
Крајем августа 1942., ухапшено је 8.000 људи, од од тога преко 200 Шиђана и сви су побијени у Сремској Митровици. У овом незапамћеном покољу, Шиља је изгубила два брата. У истој несрећној групи, убијен је и сремски сликар, Шумановић Сава.
За Шиљу није било речи не могу. "Све се може, кад се хоће", говорила је. Јелица Станивуковић Шиља је пала за слободу, а о њеној борби, остале су живе легенде. Претпоставља се да је своје илегално име Шиља, узела у спомен на срећу брата Теодора и жене му, Веде.