Логопед се бави пре свега детекцијом, дијагностиком, превенцијом, терапијом (хабилитационим или рехабилитационим радом) деце и одраслих са вербалним и/или невербалним комуникацијским сметњама, као и саветодавним радом.
Које су то сметње које спадају у подручје рада логопеда?
Сметње са гласом, говором и језиком, слухом, сметње у читању, писању и рачунању. Логопед помаже у отклањању или значајно ублажава развојне говорно-језичке сметње(хабилитује развојне говорне сметње или рехабилитује оштећене функције патологије вербалне и невербалне комуникације) било код које развојне патологије:первазивне, гносогене, социогене, психогене патологије вербалне комуникације, развојне патологије вербалне комуникације, АДД/АДХД, тикова и продуженог дневног и ноћног умокравања.Такође врђи рехабилатацију наведених средстава вербалне комуникације код одраслих.

Логопед може превенирати говорно-језичке сметње правовременим започињањем превентивнихјх логопедских третмана; може превенирати сметње читања и писања (превенирати језички облик дислексије), тако што ће благовремено деловати, још у периоду предшколског узраста, на одређене параметере говорно-језичког, гностичког, практо-гностичког развоја деце са ризиком за ове сметње.
Логопед је стручњак који помаже деци и одраслима, да развију своје комуникацијске способности и изразе себе свим средствима вербалне комуникације, како би остварили свој пун био-психо-социјални интегритет.
Логопедија је “мултидисциплинарна наука која интегрише знања из области медицинских, лингвистичких, психолошких и педагошких наука, у складу са потребама превенције, дијагностике, терапије, истраживања говорно-језичких поремећаја, што је и предмет логопедије.“
Логопеди раде у здравственим и просветним установама: школама и вртићима, сарађују тимски са стручњацима других профила, размењују искуства, анализирају резултате рада, унапређујући теорију и праксу у логопедији.