Из нашег летописа

„У предшколском периоду (ту се подразумева период од рођења детета па до његовог поласка у школу,тј.до 7.године)постављају се основе најважнијим својствима и особинама личности,ударају се на одређен начин темељи целокупног развитка човека. То је период у коме се стваарају основе здраве физичке конституције,нормалног телесног развитка,емоционалне уравнотежености,интелектуалних својстава,карактерних особина,колективизма,стварају се бројне навике,буде се и испољавају,па до извесне мере и развијају дечија интересовања,жеље и способности.
Имајући све то у виду у периоду после НОР-а,а нарочито од 1953.године када је формирана комисија за реформу школства,предшколско васпитање,које је до тада било не развијено и запостављено постаје саставни део система образовања и васпитања.
Већ 1.септембра 1953.године у саставу ОШ „Бранко Радичевић“у Шиду основана су предшколска оделења,популарно названа забавишта,која су окупљала децу узраста од 6 година.
У време оснивања предшколских група није било квалификованог кадра за рад са децом овог узраста,тако да су са њима радили учитељи разредне наставе.
Прве васпитачице-учитељице биле су :
Кнежевић Ана (1953.године) и Затезало Наталија (1954.год), а прва васпитачица је била Цикуша Љубица(1956. год).
По сећањима Затезало Наталије,Цикуша Љубице и Милинковић Наташе дошли смо до драгоцених података о раду у периоду до оснивања самосталне предшколске установе.

Прве групе забавишта биле су веома бројне,тако да је по сваком васпитачу-учитељу било и до 40-50 деце. Рад се одвијао у преподневној и послеподневној смени. У недостатку школског простора забавишта су радила у разним објектима:
-у просторијама ОШ“Бранко Радичевић“
-у просторијама тадашње Школе ученика у привреди(улица Моше Пијаде)
-у приватној кући на углу улица Ђуре Салаја и Лењинова
-у сали Ватрогасног дома
-у просторијама Црвеног крста.
Рад са децом овог узраста одвијао се по режиму рада школе,са трајањем три школска часа и утврђеним одморима.
Планирање процеса васпитно –образовног рада вршио се почетком школске године.Сачињаван је годишњи план рада из ког је произилазио тромесечни,месечни,недељни и дневни.
Рад је обухватао програме из шест васпитно-образовних области:
• Српскохрватски језик (касније развој говора)
• Природа и друштво
• Математика
• Музичко
• Ликовно
• Физичко

Из сваке области у току недеље реализовано је по једно занимање. Радни дан је почињао слободним занимањем које је трајало 45 мин,после тога траје обавезно занимање у истом трајању,а затим покретне игре и шетње.Између све три активности деца су боравила на одморима.
Радне собе тј учионице нису биле опремљене одговарајућим намештајем за овај узраст,већ су то биле дугачке школске клупе,а под је био премазан прерађеним уљем.Велику тешкоћу у раду на развијању навика личне хигијене представљали су и не одговарајући и не хигијенски санитарни чворови.Биле су то тешке године у којима се није довољно пажње посвећивало деци овог узраста. Сем прибора, који су деца доносила од куће,и спретности и умешности васпитача да сами ураде неко наставно средство,у групама ништа није било. Васпитачима предстоји неколико година борбе за своје место у великом колективу основне школе. Све те околности нису биле препрека да се рад што боље одвија,тако да васпитачи сами изарађују лутке и припремају представу позоришта лутака за јавни наступ,учествују на слетовима заједно са децом млађег школског узраста,а својим учешћем на карневалима маски заузимају истакнута места.
Даљим развојем предшколског васпитања и образовања уводе се по два обавезна занимања дневно и режим дана се прилагођава узрасту деце.
Средином шездесетих година учитељи разредне наставе се полако повлаче у одељења а на њихова радна места долазе васпитачи. Васпитно образовни рад се одвија у сарадњи са просветним инспектором из Сремске Митровице."

Прве групе забавишта,које су бројале и до педесеторо деце са васпитачицом Љубицом Цикушом.