Шта би било по неким стандардима везаним за говор одговарајуће дететовом узрасту?
Да дете тепа до 2,5 год.
Да има добру аудитивну перцепцију тј.да разуме вербалне налоге одраслих: да да, да донесе, да покаже именовано, да узме
Да у вокабулару има до 15 гласова и то самогласнике А,И,Е,О,У и М,Н,П,Б,Т,Д,В,Ј,К,Г,Х, Ф,Њ
Да користи именице и глаголе које има у искуству-не мора да има реченицу
До 4 године треба да савлада и изговор С,З,Ц,Ћ,Ђ,Л,Љ
Да има изграђене језичке структуре-да користи просту и проширену реченицу, да користи заменице посено за себе заменицу ЈА, да користи придев, прилошке одредбе (ГДЕ, КАКО, ЧИМ), предлоге тј.да разуме просторне релације (НА, У, ПОРЕД, ИЗА, ИСПОД)
До 5 година да савлада изговор гласова Ш,Ж,Ч,Џ
Да препознаје и црта круг и троугао
Да зна све основне боје
Да пребројава до 5-6
Да разликује МАЛО-ВЕЛИКО, ДУГАЧКО-КТАТКО, ТАНКО-ДЕБЕЛО, ЈЕДАН-ПУНО
Да одговори на питања везана за прочитану причу
Да препозна и црта квадрат и правоугаоник
До 6 година да савлада изговор гласа Р
Да има формирану реченицу са свим језичким додатцима
Да црта ромб
Да препознаје, именује и разврстава бројеве
Да логички повезује след догађаја на сликовном материјалу-причу по сликама или радње
Да препознаје слова, да има гласовну синтезу и анализу-на слово, где га чујеш на крају, где је у средини, колико их има у речи
Да тражи исто, различито, да дода шта недостаје...
Шта кад није овако?
У групе деце млађе од 5 година улазимо само на иницијативу васпитача
Дететом се бави стручна служба, васпитач и родитељ
Правимо план подршке детету у сарадњи са васпитачем и родтељом
Ако је у групи више деце са потребом за подршком радимо са васпитачима на нивоу групе, повремено улази неко од стручних сарадника и прати напредовање
Правимо свеске почетнице за стимулацију артикулације и говора као и свега пратећег-стимулишемо аудитивну перцепцију, меморију и перцепцију
Користимо дидактичка средства примерена узрасту која подстичу потребне области
Деца старија од 5 година се обавезно испитају, проверавају се све области везане за говор и прави се одабир деце са којом се ради
Ако су у питању артикулација и језичке структуре ради се паралелно, чак се увек предност даје аудитивној перцепцији, меморији, перцепцији, логичком закључивању, мишљењу
Кад дете нема на одређеном узрасту одговарајућу језичку конструкцију у продукцији, кад користи просту реченицу, кад има ограничен фонд речи у речнику, кад је аграматично радимо следеће:
Богатимо речник придевима (мачка-КАКВА...)
Глаголима (мачка-ШТА МОЖЕ ДА РАДИ)
Прилошким одредбама (мачка-КАКО,ГДЕ,ЧИМЕ)
Кроз причу-о коме смо читали, шта је радио, како се нешто десило,какав је крај...)
Често је проблем пажња тј.способност да се дете на нешто усредсреди
Шта радити?
Ограничавамо број играчака или задатака
Не дајемо следећи задатак док дете не одради задати, дајемо кратке задатке, смењујемо активности, али тражимо да се изврши до краја-са малима одвајамо играчке, слажемо, качимо.
Са децом која имају само проблем са артикулацијом увек радимо упоредо и језичке структуре јер се оне уве могу надограђивати-учимо се давању јасних налога, препричавању, повезивању, описивању...
И за крај: све што радимо са децом како ми тако и ви као родитељи треба да радимо кроз игру јер је она деци природна и тако најбоље уче.
Мирјана Вечић,логопед