Главни мени

Претрага

Ви сте овде: Почетак

Ово смо ми

           Шид је мали град, у којем нема индустријске производње, па је већи број наших родитеља ангажован у малој привреди, било као радници или као њени власници... Међутим, наш град је на светској мапи културних добара, јер чува дивне слике Саве Шумановића. Имамо галерију Савиних слика, као и музеј са сликама Илије Башичевића Босиља – које су све велико уметничко благо које је на располагању и нашој деци... Осим тога ми смо најзападнији град у Србији, са граничним прелазом према Републици Хрватској а самим тим и према Европској унији, као и према републици Српској односно Б и Х. Из тога следи да наша деца имају прилику да виде како изгледа државна граница на месту где пролазе и сусрећу се путници и различити светови.

           Осим тога покривамо простор од око 30-ак км уоколо, са вртићима у 17 села наше општине. Већина ових села је окружена лепотом Фрушке горе са својим шумама и језерцима... А на другој страни су, опет Босут и Сава... реке које утичу на живот људи, биљака и животиња у овом крају...

           Предшколска установа „Јелица Станивуковић Шиља“ је самостална установа са седиштем у Шиду , улица Цара Лазара бр 39, организована у више организационих јединица. Установа има три наменски грађена објекта за целодневни и полудневни смештај деце. Сва три наменски грађена објекта установе налазе се у Шиду. Осим наменских објеката установа за рад користи и 23 прилагођене просторије за смештај деце у 4-часовном трајању за предшколце.

           Три просторије у оквиру објекта Руски двор су опремљене за боравак деце како у полудневном тако и у целодневном трајању, а у зависности од потребе средине.

           У свакој сеоској школи осим у Привиној Глави где нема деце, опремљене су једна или две просторије – радне собе за рад са децом предшколског узраста. Изузетак представља Беркасово где се за рад са децом предшколског узраста користи прилагођени простор месне заједнице. Удаљеност између села износи и до 30 километара од средишта.

           У предшколској иустанови организује се целодневни и полудневни боравак деце. Целодневни боравак траје 10-часова, односно од 05.30. до 15.30 часова, са продуженим боравком до 17 часова. Полудневни боравак траје 4-часа од 08.00 до 12.00 часова у првој, или од 13.00 до 17.00 часова у другој смени, а према потребама средине.

           У оквиру ПУ реализују се следећи програми.

  •  Програм неге и васпитања деце узраста до 3 године старости
  •  Васпитно-образовни рад са децом од 3 до 5,5 година старости, који се изводи по „А“ или „Б“ модлу во рада.
  •  Припремни предшколски програм у години пред полазак у школу, који се реализује по „А“ или „Б“ моделу во рада.
  •  Инклузивни програм за рад са децом са тешкоћама у развоју у редовним васпитним групама који се реализује кроз све горе наведене програме.
  •  Васпитно-образовни рад се по изјашњењу родитеља изводи на српском језику.

           Васпитно образовни рад са децом у посебним програмима: 1. „Школица живота“ – заједно за детињство, под покровитељством фондације Новака Ђоковића и супервизијом ЦИП-а.

           Активности се остварују на српском језику, а сваке године се родитељи путем анкета изјашњавају о језику на коме ће се остваривати васпитно-образовни рад са њиховом децом.

Јелица Станивуковић Шиља

silja

Јелена Станивуковић – Шиља, рођена је у Шиду 1921. године, као шесто дете мајке Сате и оца Илије, ваљаних и имућних родитеља. Учешће породице Станивуковић у радничком покрету у народној револуцији је немерљив. Станивуковићи су имали велики салаш у Шидском атару, Бановину, које је било сигурно уточиште за илегалце КПЈ.

До рата, Шиља је расла уз браћу - вредно је читала забрањене књиге које су они доносили из Загреба кући и помагала им у револуционарном раду. Завршила је грађанску школу у Шиду, а затим кројачки занат, јер су родитељи сматрали да не треба ићи даље од куће и да је ово знање довољно сутра за њу и њену породицу. По снају Веди, била је велика штета што није наставила школовање, јер је била веома бистра и надарена.

Окупација 1941. године, затекла је сву деци Илије Станивуковића код куће, осим синова Јована и Милана, који су пали под ропство. У тешким данима за породицу Станивуковић, Шиља је спасавала другове, смело одлазила до Шидског затвора и односила храну и пореобуку да бежи ко може.

Због компромитоване куће, још пре рата и активног учешћа од 1941. године као скојевка, Шиља се повукла у илегалност у пролеће 1942. Организује жене, омладину, крстари шидом и општином, по свим селима. Често се пресвлачи у разне народне ношње да завара непријатеља.

Крајем августа 1942., ухапшено је 8.000 људи, од од тога преко 200 Шиђана и сви су побијени у Сремској Митровици. У овом незапамћеном покољу, Шиља је изгубила два брата. У истој несрећној групи, убијен је и сремски сликар, Шумановић Сава.

За Шиљу није било речи не могу. "Све се може, кад се хоће", говорила је. Јелица Станивуковић Шиља је пала за слободу, а о њеној борби, остале су живе легенде. Претпоставља се да је своје илегално име Шиља, узела у спомен на срећу брата Теодора и жене му, Веде.

Јавне набавке

Финансије

Joomla template created with Artisteer.